IZ ISTORIJE MATEMATIKE

prilog Marije Stojić

Tesko je sa sigurnjoscu trvditi kada i sta je pocetak matematike. Najverovatnije je da je to brojanje. Ono sto sa sigurnoscu mozemo tvrditi, na osnovu arheoloskih iskopavanja, je da u Egiptu i Mesopotamiji imamo prve pisane podatke necega sto mozemo podvesti pod matematicke spise. U Egiptu su listovi papirusa, a u Mesopotamiji glinene plocice.
Egipcani i stari Sumeri su matematiku razvijali za prakticne potrebe, najvise za premeravanje zemlje posle izlivanja Nila, gradnju kanala, polozaj zvezda, gradjevinstvo, itd. Treba napomenuti da su Egipcani znali za Pitagorinu teoremu, ali ne u njenom obliku c2=a2+b2 vec kao odredjene jednakosti. Primera radi ako su imali pravougli trougao sa katetama 3 i 4 znali su da je hipotenuza 5, ovaj trougao se i danas naziva egipatski trougao.
Potom razvoj matematike preuzimaju Grci, koji matematici daju novu dimenziju odnosno pocinje razvoj apstraktne matematike. Tacnije matematike koja nema direktnu prakticnu primenu. Oni su prvi zasnovali aksiomatski pristup matematici. Grci se najvise bave geometrijom, ali i alebrom. Za Grke je matematika osnova svega, pa je tako na ulazu u Akademiju stajao natpis: „Neka ne ulazi onaj koji ne zna geometriju“. Euklidovi "Elementi" je knjiga koja je predstavljala najbolji udžbenik iz oblasti geometrije sve do kraja 19. veka i Hilberta. Geometrija je posle Helenističkog perioda tavorila sve do Lobacevskog.
Isto tako postojala je matematika i u Kini i Indiji. Brojevi kojima danas pišemo su došli do Evrope iz Indije zahvaljujući Arapima. U srednjem veku dolazi do prestanka bavljenja matematikom u hrišćanskom svetu, pa tako Justinijan I zabranjuje rad Akademiji. Iz tog razloga dolazi do procvata arapske matematike. Početkom renesanse i matematika oživljava.